Edu-Arctic Forum Edukatora

„Ono što se desi na Arktiku, ne ostaje na Arktiku.“

EDU-ARCTIC je EU projekat fokusiran na korišćenje istraživanja Arktika kao sredstva za jačanje nastavnog plana i programa naučnog obrazovanja širom Evrope. Ima za cilja da ohrabri učenike od 13 do 20 godina (secondary school) da nastave dalje obrazovanje u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM- science, technology, engineering and mathematics).

EDU-ARCTIC projekat koristi različite alate da osveži pristup STEM predmetima, uključujući onlajn časove sa naučnicima sa polova, program nadgledanja životne sredine – građansku nauku (“citizen science”), treninge i radionice za nastavnike, onlajn “Polarpedia” portal kao i šansu da učenici osvoje put do istraživačke stanice na Arktiku.

U koviru ovog projekta u Varšavi je 22-24. septembra održan Edu-Arctic Educators Forum  koji je okupio 30 nastavnika iz 17 zemalja Evrope.  Radionicu su odlično vodile Agata Gozdzik i Anna Wielgopolan. Iz Srbije su bila četiri nastavnika na ovoj radionici: Nada Stojičević, Slađana Jović, Bojana Mitriceski-Anđelković i ja.

Jedna od direktnih posledica ove radionice je i moj prevod na srpski jezik prvih članaka na “Polarpedii”. Naravno izabrao sam Svemir za početak.

Prvog dana su učesnici imali prilike da organizovano posete Kopernikus naučni centar. Zbog kašnjenja aviona (LOT dva puta) nisam imao priliku da vidim ovaj centar ali kolege su prenele divne utiske o interaktivnim postavkama. Na primer na ulazu možete da stanete na određeno mesto, svojom težinom zategnete zakačenu žicu i čujete koji zvuk proizvodi težina vašeg tela.

Anna Nadolna, istraživač sa Hornsund (Svalbard) poljske polarne stanice je preko Skajpa upoznala nas sa svakodnevnim životom na stanici. Na stanici ima dosta tehničkog i fizičkog posla van onog istraživaćkog i naučnog. I vrlo bitna stvar. Kada odete tamo i predomislite se nije se baš lako vratiti nazad. Na stanici su tri metereologa, tri posmatrača životne sredine, geofizičar, IT ekspert, konzervator i mehaničar. Interesanto je njihovo posmatranje kolonije letećih pingvina-malih alka (little auk) i njihovo poređenje sa južnim rođacima -pingvinima.

Takođe smo pričali i sa Lis Mortensen, fizičkim geografom iz Finske koja se javila sa istraživačke stanice sa Farskih ostrva.

Od kolega smo mogli da čujemo kako koriste Edu-Arctic platformu, bilo je sjajnih iskustava koje su nam preneli. Na ovakvim skupovima vidite koliko ima nastavnika koji puno i izvanredno rade na insterdisciplinarnom pristupu nastavi.

Popodne smo imali par aktivnosti. Okrugle stolove na temu Edu-Arctic alata, mogućnosit za poboljšanje, povratnim informacija od nastavnika. Praktičan trening sa Edu-Arctic portalom, praktične aktivnosti, učešće na vebinarima.

Noć smo iskoristili da malo istražimo Varšavu.

U nedelju pre podne smo imali dva odlična predavanja.

Prof Dr Marek Lewandovski je predstavio „Vremensku kapsulu“ projekat koji je obeležio 60 godina poljske polarne istraživačke stanice Hornsund. U hromirani cilindar hronološkim redom su poređani razni artefakti o civilizaciji, prirodnom okruženju i tehnološkom razvoju. Kapsula sadrži pet manjih kontejnera koju su razdvojeni magnetnim jastucima. Svaki kontejner sadrži poruku sa drugom temom: geologija, okruženje, biologija, tehnologija kao i predmeti iz svakodnevnog života.  Cilindar je onda zakopan u zemlju na istraživačkoj stanici Hornsund. On procenjuje da će se kapsula pojaviti na površini za nekih pola miliona godina kao rezultat erozije. On očekuje da će kapsulu neko naći. Možda Zemljani, možda neki drugi posetioci.

Prof Dr Piotr Glowacki je održao predavanje na temu „Misterija unutrašnjosti glečera„. Predstavio nam je mnoga istraživanja koja je on sa kolegama sproveo u istraživanju glečerskih pećina. Razlike između običnih i ovih pećina:

• možda ćete se vratiti na površinu, a možda ne pošto se glečer kreće
• glečerska pećina propušta radio talase
• obične pećine se prave hiljadama godina, glečerske pećine nastaju za jednu sezonu
• glečerske pećine su dobro mesto za isprobavanje NASA vozila-rovera

Na ovakvim skupovima je dobro biti iz mnogo razloga ali jedan je uvek primaran: upoznate izvanredne kolege sa kojima možete kasniije da sarađujete, učite od njih i oni od vas, razmenjujete primere i iskustva, nađete sebi slične.

Naravno da uvek naučite nešto novo ili već naučeno vidite iz druge perspektive.

Na ovoj radionici na sve na je veliki utisak ostavila AR/VR Sand Box  sa kojoj smo se igrali poput dece (Kutija sa peskom za povećanu stvarnost/virtuelnu realnost). To je kutija sa peskom u kombinaciji sa 3D vizuelnom aplikacijom. Jednostavno rukom mešate pesak i pejzaž od peska oživi. Pesak se uvećava u stvarnom vremenu sa kartom nadmorske visine u boji, topografskim konturnim linija. Ima veoma malo ovakvih praktičnih sredstava za učenje. Ako se ne varam u Srbiji postoji samo jedan koji može da se vidi tokom Festivala nauke. Razlog je jednostavan. Cena ove „kutije“.

Neki od sledećih članaka se nadam da će biti o ostvarenju ove ideje u kućnoj-školskoj radinosti. Teorijski deluje teško (Linux operativni sistem + tri softvera koji pokreću senzor, rastojanje od senzora i projektora do peska) ali izvodljivo. Skoro sve delove imam (računar, kutija, pesak, kinekt senzor, video projektor) kao i entuzijazam i znanje. Ako neko uspe da napravi ranije neka javi.

 

Advertisements

Astro zanimanja

Koristeći materijale sa Space Awareness  platforme uradili smo nekoliko aktivnosti na promociji svemirske nauke i podizanju nivoa svesti kod učenika u vezi sa astronomijom, svemirskom naukom i znanjima potrebnim da bi se neko bavio poslovima koji su u vezi sa svemirskim istraživanjima.

Kao deo aktivnosti  napravili smo igru memorije za upoznavanje učenika sa poslovima koji su povezani sa istraživanjima u svemiru. Učenici podeljni po grupama su se takmičili ko će brže povezati zanimanja na engleskom sa prevodom na srpski prevo. Ovde je dolazio do izražaja grupni rad učenika i angažovanost svih u grupi.

Ove aktivnosti smo proveli samostalno na redovnim časovima, kao i u saradnji sa OŠ Vladimira Becića iz Osijeka u okviru eTwinning projekta „Kako se snaći na Marsu„.

Učenici su podeljeni u grupe po 4-5, izabrali su papir na kom je bilo opisano jedno zanimanje u vezi sa svemirskim istraživanjima (koje veštine i sposobnosti zahteva taj posao, šta taj osoba radi). Učenici su čitali tekst na engleskom i prevodili ga na maternji jezik.

Na delu sajtu Space Awareness za karijere smo čitali detaljnije o tim zanimanjima, gledali intervjue sa osobama koje rade taj posao.

Zatim smo se takmičili po grupama tako što je jedna grupa odgovarala na pitanja koja su postavljale druge grupe. Svaka grupa je imala pravo na dva pitanja. Posle toga svaka grupa je trebala da napiše šta misli koje zanimanje je u pitanju.

Kao i svaka aktivnost koja je malo „pomerena“ van klasičnog školskog časa i ovde je bila veoma povećana angažovanost, uključenje i motivacija svih učenika.

World Space Week 2017

Ove godine Svetska nedelja svemira (World Space Week) je imala za temu Istraživanje novih svetova u Svemiru “Exploring New Worlds in Space” . Ovo je četvrta godina za redom da u Kikindi grupa nastavnika okupljenih u udruženju „OKSI“ obeležava Svetsku nedelju svemira. Kao deo popularizacije astronomije održano je predavanje „Kako se snaći na Marsu“  u OŠ Sveti Sava Kikinda.

Posle predavanja smo imali posmatranje Meseca i Saturna sa tri teleskopa koje su doneli zaljubeljnici u astronomiku Tibi, Jovan i Dragan. Imali smo prilike da sa VR naočarima posmatramo kako izgleda Sunčev siste kroz aplikaciju Titan of space kao i da se virtuelno slikamo sa nekim od satelita i rovera kroz aplikaciju Spacekraft 3D. Naravno Curiosity je bio najčešće biran rover za slikanje.

Bilo je prisutno 70-80 učenika i nastavnika iz OŠ Sveti Sava sa nastavnikom Danilom Borovnicom, OŠ Jovan Popović sa nastavnicama Jelenom Vukobrat i Jelenom Vulić, OŠ Feješ Klara sa nastavnicom Vesnom Kralj-Damjanov i učenici Gimnazije sa nastavnikom Draganom Ivetićem.

Učesnici su mogli je da „kupe“ kartu za let za Mars čije poletanje je zakazano za 5.maj 2018. godine.  Kao deo Nasa istraživačkog programa tog dana će biti lansiran InSight satelit  čiji je ciljl da postavi geofizički lender na Mars radi istraživanja unutrašnjosti.

U okviru Svetske nedelje svemira je i eTwinning projekat između OŠ Sveti Sava Kikinda i OŠ Vladimira Becića Osijek. Kao deo aktivnosti vezanih za Svetsku nedelju svemira, eTwinning i Space Awareness napravili smo igru za upoznavanje učenika sa poslovima koji su povezani sa istraživanjima u svemiru.

Svemirski detektivi

„Misli globalno, deluj lokalno.“

Svaki dan u letnjoj školi u Atini je počinjao zagrevanjem igrama pod zajedničkim imenom „Spaces detectives„. Tim koji je pravio Space detectives je deo Nuclio projekta. Oponašali smo astronaute i pokušavali da vidimo kako izgleda hrana bez ukusa, kako funkcioniše komunikacija Zemlja-satelit, navođenje satelita, kao i kako ova komunikacija funkcioniše kada imamo kretanje rovera po nepoznatom terenu, sastavljali svoju ZOOM priču, pokušavali da prepoznamo da li reljefi sa slike pripadaju Zemlji, Marsu ili Mesecu, spajali fizičku aktivnost i binarni kod (Exploding dots ?!).

Ovo sjajno iskustvo je dalo mnoštvo novih ideja za bolji, zanimljiviji, pristupačniji rad sa decom. Evo nekih koje ću/ćeš/će/ćemo/ćete/će primeniti.

„Keep it Short and Simple.“

1. Komunikacija-Zemlja-satelit-rover. Na osnovu mape dela Marsa tročlana ekipa simulira komunikaciju između tima na Zemlji, satelira u orbiti Marsa i rovera na površini Marsa. Zemaljska posada zadaje pravac kretanja satelitu koji to prenosi roveru. Rover izvršava zadatu komandu na osnovu konfiguracije terena. Ako je ravno ide u zadatom smeru, ako  je ispred krater ili uzvišenje onda ne radi ništa. Izveštava o tome satelit koji to prenosi Zemlji koja na osnovu zadatih podataka crta mapu Marsa i pravi novi pravac kretanja.

Ova igra će biti osnov zajedničkog eTwinning projekta sa kolegom Markom Rajićem, nastavnikom geografije iz Osijeka za sad pod ranim nazivom „Kako se snaći na Marsu?“. Ideja se rodila već u Atini, sada je u fazi realizacije. Cilj je povezati nekoliko predmeta i kroz interaktivne časove, prezentacije, takmičenja zainteresovati decu da dalje proučavaju ovu temu. Nadamo se i realizaciji mobilnosti učenika i nastavnika. Ovo će takođe biti i jedna od tema za zajedničko obeležavanje Svetske nedelje svemira 2017 koja se ove godine održava pod sloganom „Exploring New Worlds in Space„.

2. ZOOM priče sjajnog mađarskog  (sada amerikanca) ilustratora i animatora Istvan Banyai se sastoje iz slika koje su povezane pričom, a svaka sledeća je uvećana slika prethodne slike (odatle naziv zoom). Sa ovi slikama sam se sretao ranije ali sam tek ovde shvatio kako ovo može da se primeni na času/predavanju/radionici.

Jedna od priča se može povezati sa astronomijom i STEM obrazovanjem  tako da sam je odmah radio nekoliko puta što na redovnom času, što na sportskom kampu Boomerang 2017. Ima 32 slike ali vi podelite onoliko prvih (ili poslednjih) koliko imate učesnika. Svako dobija po jednu sliku  i ne smeju se pokazivati drugim učesnicima. Na osnovu svoje slike traže sličnu umanjenu ili uvećanu sliku. Komuniciranjem sa drugima svako treba da nađe prethodnika i sledbenika svoje slike kako bi svi stali u jedan niz koji čini priču. Tada svi okreću svoju sliku i pokušavaju da sastave priču. Ova igra traži od učesnika i povećava njihove  sposobnosti (kompetencije) i veštine u  govorništvu, uočavanju, povezivanju, saradnji (kolaboraciji), komunikaciji, grupnom radu, organizaciji. Vredi svakog provedenog minuta.

Na osnovu ove igre i ideja sa Stories of Tomorrow platforme nadamo se ostvarenju projektu sa učenicima u kom ćemo povezati puno predmeta i biti aktivni timski igrači.

3. Binarni kod je sjajna igra u kojoj se povezuje fizička aktivnost, matematike i informatika. Podelite učesnike u grupe po pet (za početak). Prvi u grupi predstavlja predstavlja broj 1₁₀(1₂), drugi 2₁₀(10₂), treći 4₁₀(100₂), četvrti 8₁₀(1000₂) i peti predstavlja broj 16₁₀(10000₂)  u dekadnom (binarnom) brojnom sistemu. Kada stojimo onda predstavljamo tu cifru, ako čučnemo onda smo nula. Zadajete brojeve koje grupe treba brzo da predstave svojim telima tako što ostanu da stoje ili čučnu. Na ovaj način možemo zadavati brojeve do 2⁵₁₀=32₁₀=100000₂. Prvi u nizu bi trebao vrlo brzo da shvati da je za njega zadatak lak bez obzira na zadati broj. Ako je broj paran on čuči, ako je broj neparan on stoji. Ili za poslednjeg u nizu je isto lako. Ako je broj veći od 16 on stoji, inače čučne.

Igra se može otežati dodavanjem više učesnika. Vrlo poučna, zanimljiva, proaktivna igra koja uvek može da se ponovi. Odmah smo je primenili na sportskom kampu Boomerang 2017.

4. Komunikacija-Uzimanje uzorka. Jedna od vežbi slična prvoj ali ovog puta tim ima dva člana. Po učionici napravite prepreke od stolica, na sredini je jedna stolica sa uzorcima. Partneri iz ekipa se postave na suprotnim stranama pravougaonika koji čine stolice (dijagonalno). Jedan učesnik ima povez na očima i on treba, na osnovu uputstava drugog člana tima, da dođe do stolice sa uzorcima, uzme uzorak i dođe do svog partnera.

5. Prepoznavanje reljefa. Na osnovu slika treba da prepoznamo da li je to reljef sa Zemlje, Marsa ili Meseca. Sa slika je skinuta atmosfera kako se ne bi na osnovu plave ili crvene boje došlo do predpostavke o poreklu slike. Evo jedne za vežbu. Koga interesuje tačan odgovor neka mi piše. Rado ću odgovoriti i poslati original sliku sa još primera. Ovo čisto da vidim da li neko ovo uopšte čita.

Ovo su neke od vežbi-igara-radionica-projekata koje se mogu raditi sa učenicima razvijajući tako mnoge veštine kod njih. Ne bih sad da proširujem raspravu oko nastavnih planova i programa koji su daleko iza bilo kakve ideje o povezivanju predmeta i pomeranju učenja sa pukog ponavljanja činjenica. Na nama nastavnicima je da nekako ove ideje umetnemo u kurikulum i pokušamo da (se) menjamo.

Ako uopšte hoćemo da (se) menjamo.

Summer School Athens 2017

U sklopu Erasmus+ projekta „Together we learn better“ naše škole bio sam deo  Summer School Athens 2017  2-7.jula 2017.godine i slušao seminar „Stories of Tomorrow„. Naš prvi (i nadamo se ne poslednji) Erasmus+ projekat  je počeo uz dosta problema i nedoumica. Nadamo se da ćemo sve to gledati sa osmehom kada projekat budemo privodili kraju i predamo završni izveštaj.

Priču koleginice Leona Oros koja je u sklopu istog projekta slušala Go-lab seminar takođe u Atini, kao i sve druge naše priče iz Lisabona i Milana možete pročitati na sajtu projekta „Together we learn better„.

Scientix Ambasadori iz Grčke

Stories of Tomorrow (Priče sutrašnjice) je istraživački i razvojni projekat Evropske Komisije koji uključuje 15 partnera iz 10 zemalja. Projekat koristi kocept pripovedanja kao katalizator za efektivno povezivanje umetnosti i STEM disciplina koje dele na mnogo načina slične vrednosti, teme i karakteristike. Program seminara i Detaljnije o ciljevima seminara.

Kako mi je ovo drugi put da slušam seminar na letnjoj školi u Maratonu (Atina) imam samo reči pohvale organizatorima ovog velikog dešavanja za nas nastavnike. Posebno se zahvaljujem kolegi Jens Koslowsky iz tima škole organizatora  Ellinogermanini Agogi (Ελληνογερμανικής Αγωγής)  koji je bio uvek tu da pomogne oko bilo kog pitanja. Ko je radio ovakve seminare zna koliko podrška organizatora znači.

Još jedna dobra stvar kod ove letnje škole je što se u istom periodu održava nekoliko seminara uz učešće 200 što predavača, što slušalaca tako da možete prisustvujete i drugim predavanjima koja vas mogu interesovati poput onih koje organizuje Inspiring Science.

Kraj prvog i početag drugog dana je obeležilo nadahnuto predavanje Gernot Groemer (Austrian Space Forum) o Marsu i našoj potrebi da otputujemo na Mars. Da ovaj članak ne bi bio predugačak ovo predavanje i neka druga ću izdvojiti za poseban članak.

Svaki dan je počinjao zagrevanjem igrama pod zajedničkim imenom Svemirski detektivi. Tim koji je pravio Space detectives je deo Nuclio projekta. Oponašali smo astronaute i pokušavali da vidimo kako izgleda hrana bez ukusa, kako funkcioniše komunikacija Zemlja-satelit, navođenje satelita, kao i kako ova komunikacija funkcioniše kada imamo kretanje rovera po nepoznatom terenu, sastavljali svoju ZOOM priču, pokušavali da prepoznamo da li reljefi sa slike pripadaju Zemlji, Marsu ili Mesecu, spajali fizičku aktivnost i binarni kod (Exploding dots ?!).

Između ostalog sastavljali smo satelit od Lego MindStorm delova. Dve učiteljice i učitelj iz Finske (vrlo mladi ali iskusni ljudi) su se tu odlično snašli jer su to već radili u svojim školama. Ja sam imao sreću da radim sa njima i da brzno naučim neke osnovne korake.

Od kolege iz Grčke smo čuli kako može da se napravi sjajan školski projekat „Gardening on Mars“ u kom je povezano tako puno predmeta, znanja i veština. Sa drugim kolegom iz Grčke smo pravili vodene rakete ( Νεκτάριος Τσαγλιώτης učitelj koji tako mnogo zna o astronomiji).

Koleginica iz Naučnog Muzeja Tuluz (Cite de l’espace) nam je prikazala nekoliko eksperimenata koje rade sa decom: da li je moguće simulirati nultu gravitaciju ili gravitaciju Marsa na Zemlji, napravimo atmosferu sa Marsa i raketu na sirćetni pogon, pomoću pametnih telefona koji imaju žiroskop (moj na žalost nema) i VR softvera Titan of Space smo pokušavali da saznamo kako sleteti na Mars…

Naravno da je i ovde bilo delova koje smo mogli  slobodno da preskočimo ali to je mala cena za ono što smo dobili. Pre svega kontakte i komunikaciju sa kolegama poput Mikko Anttila (Finska), Nuno Gomes (Portugal), Steph Tyszka (UK). Nekako se uvek tako namesti da ekipe sa bivšeg SFRJ podneblja sjajno sarađuju. Sjajna razmena iskustva sa Vladimirom Anželom (Slovenija) i dogovor o novom eTwinning projektu sa Markom Rajićem (Hrvatska).

Organizatori su se potrudili da obiđemo neka značajna mesta u okolini poput Posejdonovog hrama na rtu Sunion (nezaboravan zalazak sunca), Muzej Akropolja (sa sjajnim vodičem) i nezaobilazni Akropolj i da osetimo barem na čas noćni šarm Atine.

Sjajno iskustvo i mnoštvo novih ideja za bolji, zanimljiviji, pristupačniji rad sa decom.