Šta ostaje od oca?

„Današnja deca su hedonisti bez pokrića.“ Predrag Opačić

Knjigu „Šta ostaje od oca“ napisao je italijanski psihoanalitičar, esejista i pisac Massimo Recalcati (1959- ) u cilju novog promišljanja očeve figure.  Kod nase je izašla 2014.godine u izdanju Akademske knjige.

Ovde su neki meni interesantni delovi u svetlu nemogućnosti vaspitanja, pa time obrazovanja u školi.

Metamorfoza porodice

Savremena porodica nam izgleda bez gravitacionog centra, kao raslojena, bez reda, bez jezgra i sklona različitim organizovanjima: usvajanje dece, porast bračnih razvoda i s tim povezana višestruka raslojavanja u vezama među različitim porodičnim grupama, surogat majke, porodice sa jednim roditeljem, usvajanje kod homoseksualnih parova, veštačka oplodnja – sve su to hipermoderne pojave koje su raščlanile model zapadne porodične ćelije.

Porodica sačinjena od hetereoseksualnog para, sa jednim detetemo, uspostavljena bračnom vezom i namerna da traje ceo život više nije dovoljann model da bi se objasnila aktuelna konfiguracija porodične veze. Ako je porodica kao kulturalna institucija podvrgnuta istoriji i njenim preobražajima, vaspitna funckija porodice, naime, ne nestaje jer je porodićnoj vezi dodeljeno prihvatanje života i njegove humanizacije. Čisti nagon očistva i materinstva ne postoji. Telo fabrikuju simbolički zakoni kulture.

Kako pretvoriti čisto biološki događaj – rođenje života – u ljudski događaj? Kako se humanizuje život? Porodična veza pre svega odgovara na ovo veliko pitanje. Porodična veza postoji tamo gde se javlja čin simboličkog preuzimanja.

Pripadnost i lutalaštvo

Porodična veza je kuća, savez, koren. Ona odgovara potrebi za pripadanjem koja odlikuje ljudsko biće. Ali ova potreba je uvek praćena i drugom, isto tako snažnom potrebnom za lutanjem, porivom ka onome joše neviđenom, nesaznanom i neisprobanom.

Pripadanje i lutalaštvo su dve duše koje oživljuju porodičnu vezu.

Sukob i nasilje

Nije moguće obrazovanje koje ne prolazi kroz tesnac sukoba.  Ako nema prepreke, zapreke, drugosti, ne postoji obrazovanje, prenos, želja.

Kakva je razlika između sukoba i nasilja? Sukob je zapravo način da se simbolizuje nasilje, da se nasilje upiše u govor, dok je nasilje slom svake diskurzivne barijere i uvek je, doslovce, „van govora“. Drugim rečima sukob je simboličko uređenje realnog nasilja i kao takav prestavlja sprovođenje sile da bi se postigla nova i naprednija forma veze (između roditelja i dece ili institucija i kolektivnih pokreta).

Generacijska razlika

Dovoljno dobra porodična veza je veza koja zna da obezbedi dovoljnu izvesnu oscilaciju između pripadništva i lutalaštva, između porekla i budućnosti. Dakle veza koja zna da ponudi smisao zajednice (identifikacije) te istovremeno zna da podnese dimenziju borbe, opreke i sukoba koju potreba za odvajanjem fatalno uključuje. Ali sukob nije izraz čiste agresivne reakcije, nego kulturalno kanalizovanje nasilja, njegov simbolički izraz. Tamo gde ima sukoba, ima i priznanja drugosti, ima suočavanja s nemogućnošću da se drugi redukuju na sličnoga.

Deci su potrebni roditelji koji su u stanju da podnesu sukob, prema tom, u stanju su da i dalje predstavljaju generacijsku razliku. Homogenost hipermoderne porodice uvodi nas u situaciju u kojoj dominira sličnost-homogenost, samo naizgled lišena sukoba. Deca jednaka roditeljima, mejke ćerkama, očevi sinovima. Čini se da je sam odnos dece prema roditeljima (filijacija) u korenu preokrenut: ako je nekad dete pripadalo porodici podređujući se njenoj hijerarhijskog organizaciji i zakonima njenog funkcionisanja, u naše vreme porodica, kada još postoji, teži da se organizuje i zakone svog funkcionisanja podredi potrebama svog boga-deteta i njegove apsolutizacije volje.

Sa ove tačke gledišta, takozvana „dečija hiperaktivnost“ je zaista paradigmatični simptom hipermodernog doba, jer ističe teškoću vaspitnog diskursa (ne samo porodičnog) da donese Zakon za želje.

Nestankog osornosti generacijskog sukoba, ponestaju i razlike u pozicijama i odgovornosti unutar porodice. Sve se poravnava u lažnoj retorici dijaloga, u praznoj priči koja zbori o svemu, a da se, naime, ne podrazumeva ničija odgovornost prema onome što govori. To nosi sa sobom jednu vrstu prikrivanja generacijskih razlika i odgovornosti koje ove razlike podrazumevaju. Na primer, odraslome pripada to da uspešno podnese teret simboličke zabrane. Potreban je, naime, singularni čin koji ume da podnese sukob koji uvođenje jednog „Ne!“ povlači za sobom.

Ljudska egzistencija nije samodovoljnost, ne zavisi jedino od sebe same.

Biti roditelj danas: nemoguća misija?

Problem koji obeležava naše vreme sastoji se u pitanju kako uspeti sačuvati vaspitnu funkciju svojstvenu porodičnoj vezi pred sve radikalnijom i opštijom krizom vaspitnog diskursa. Kako vaspitanje -te dakle i obrazovanjemože postojati ako se imperativ koji orijentiše društveni diskurs perverzno artikuliše kao jedno „Zašto ne?“ koje čini besmislenim svako iskustvo granice? Kako se može uvesti vrla i plodotvorna funkcija granice – funkcija koja odricanju dodeljuje mogući smisao i koja omogućava jedinstvo Zakona i želje– ako sve teži ka tome da se podstiče cinična apologija potrošnje i zadovoljenja bez odlaganja? Kako da porodična veza ne odustane od svoje vaspitne funkcije ako vladajući društveni diskurs uzdiže zaobilaženje kastracije (zabrane) kao stožera novog hiperhedonističkog modela? Kako je moguće podržati obrazovnu funkciju odricanja i granice kada odsustvo ili propast normativnih referencija na Ideal na kraju sve više obesmišljavaju odricanje od neposrednog nagonskog uživanja.

Teškoća u koju upada svaki vaspitni diskurs je dvostruka: s jedne strane, to je teškoća da se odgovorno prihvati generacijska razlika uz uvođenje simboličke moći zabrane. S druge strane to je teškoća da se prenese želja sa jedne generacije na drugu; teškoća da se da svedočanstvo o tome šta znači želeti.

Nelagodnost mladosti, proizvod diskursa kapitaliste, jeste nelagodnost povezana sa učinkom zagušenja i intoksikacije koju izaziva višak uživanja i opadanje simboličke funkcije kastracije (zabrane). Klinike takozvanih novih simptoma savremenog doba (anoreksija, bulimija, narkomanija, depresija, napad panike, patološka zavisnost) dobro pokazuje kako je problem aktuelne nelagodnosti mladosti ne toliko problem sukoba između programa nagona i programa civilizacije, između imaginacije želje i pritiskajućeg tereta stvarnosti, između razloga dece i razloga očeva – nego problem toga kako pristupiti iskustvu želje.

Ova teškoća da se pristupi žellji sigurno ima veze s neospornom hegemonijom diskursom kapitaliste i sa isparavanjem oca koja iz toga izvire. Ali takođe ima mnogo veze sa odsustvom odraslih, sa brisanjem generacijeske razlike i dogovoronosti koju ona povlači za sobom.

Dve velike strepnje današnjih roditelja. Prva stoji u vezi s potrebom da se osete voljenim od strane svoje dece. Ova potreba je dosad nepoznata i obrće dijalektiku priznanja: nisu više deca ta koja zahtevaju da ih roditelji prizanju, nego roditelji zahtevaju da deca njih priznaju. Biti voljen- za to je nužno uvek izgovarati „Da!“, eliminisati nealgodnost sukoba, delegirati sopstvene vaspitne odgovornosti. Na taj način se proizvodi patogeno šurovanje između stalnog „Da!“ i onog perverznog „Zašto ne?“ koje nadahnjuje dominantni društveni diskurs.

I to je problem prenosa: jedna generacija mora darivati drugoj, zajedno sa smislom za granicu, mogućnost budućnosti, želju kao veru u budućnost.

Druga velika strepnja današnjih roditelja povezana je sa načelom postignuća. Neuspeh, propast, promašaj sopstvene dece sve se manje toleriše. Pred preprekom, hipermoderna porodica se mobilizira kako bi je uklonila bez davanja potrebnog vremena detetu da iskusi prepreku. Narcistička očekivanja roditelja odbijaju da se odmere sa ovom granicom dodeljujući deci planove za obaveznu realizaciju. Ali, kako piše Sartr, ako roditelji prave planove za svoju decu, deca će neizbežno imati sudbinu … i skoro nikad srećnu.

To je novi mit naše civilizacije: dati deci sve da bi se bio voljen; negovati njihovo biće kao sposobno da postigne rezultate  kako bi izbeglo iskustvo promašaja.  Iz toga sledi da naši mladi više ne podnose neuspehe, jer oni koji ga ne podnose su pre svega njihovi roditelji.

Pohvala promašaju

Mladost je doba promašaja, ili bolje, doba gde bi promašaj trebalo dopustiti. To je doba kojem treba promašaja, greške, bluđenja, gubitka, poraza, predomišljanja, sumnje, neodlučnosti, pogrešnih odluka, entuzijazama koji se raspršuju i pretvaraju u razočarenja… doba izdajstava i zaljubljivanja. Mladi su izloženi promašaju, zato što je autentični put obrazovanja put promašivanja.

Ko se nikad nije izgubio, ne zna šta znači pronaći se.

Pohvala promašaju drstično podriva iluziju diskursa kapitaliste. Stati na stranu promašaja jeste tek mogućnost da pokušamo da ponovo iznedrimo želju i njen Zakon.

Umeti smenjivati delotvornost Zakona sa njegovom suspenzijom jeste jedna moguća definicija očinske funkcije.

Rečnik manje poznatih reči:

Apologija – Odbrana jedne nauke ili jedne pozicije-stanovišta. Odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja.

Paradigma – skup osnovnih predpostavki koje uzimamo zdravo za gotovo u cilju poimanja određenih stvari. Paradigma znači primer koji, pored sebe, pokazuje i ono što ga konstituiše kao primer. Može se koristiti i u značenju predrasuda.

Diskurs – govor, razgovor, raščlanjivanje, analiza. Diskurs predstavlja u ovom slučaju stil nečijeg govora, odnosno način izlaganja u odnosu na temu. U humanističkim i društvenim naukama, termin diskurs opisuje formalni način razmišljanja koji se može izraziti kroz jezik; diskurs je društvena granica koja definiše šta se može reći o datoj temi.

Kastracija – u ovom kontekstu znači zabrana želje, odsecanje želje.

 

Advertisements
Objavljeno pod Književnost | Označeno sa , , , | 1 komentar

Erasmus+ iskustva

„Nemojte izmišljati svoje potrebe“

Mislim da bi ova rečenica mogla da označi ideju sa kojom sam otišao sa „Međusektorskog sastanka projekata“ održanog u Nišu 2.7.2018. u organizaciji Fondacije Tempus uz podršku ambasade Bugarske. Tema su bila prva iskustva u sprovođenju decentralizovanih Erasmus+ projekata za škole, mlade i obrazovanje odraslih, primeri dobre prakse kao i predstavljanje mogućnosti u okviru poziva za 2019.godinu.

Prvo se obratio Ambasador Republike Bugarske, gospodin Radko Vlaykov koji je istakao da Bugarska podržava Srbiju u naporima za Evropske integracije što je pokazala predsedavanjem u proteklih šest meseci. Naglasak je stavio na odgovornost koja leži na nastavnicima u obrazovanju budućih generacija. Ja bih tu dodao da još veću odgovornost snose političari, ali to je već moje mišljenje. I ne mislim samo na deklarativnu odgovornost.

Marija Filiović Ožegović, upravitelj Fondacije Tempus je u uvodnom obraćanju istakla da je poglavelje 26 prvo privremeno zatvoreno. Jedna od stvari koja je ostala još da se uradi je i punopravno (partnersko) učešće Srbije u Erasmus+ projektima. Ugovori bi trebalo da se potpišu do kraja godine. Tako bi i mi stekli pravo recimo na dvostranu mobilnost (da i kod nas dolaze učenici i nastavnici iz drugih partnerskih zemalja), da nemamo poseban nacionalni poziv.

Ona je istakla da, ako se neka ustanova prijavljuje ponovo na Erasmus+ konkurs mora postojati kontinuitet, mora se videti efekat prethodnog projekta da bi se tek onda pravio novi projekat.

Tempus Fondacija i Ministarstvo Prosvete, nauke i tehnološkog razvoja vode razgovore o regulisanju izuzeća od poreskog oporezivanja za mobilnost nastavnika i učenika, odsustvovanja nastavnika tokom mobilnosti.

Poziv za 2019. godinu (ovo je bilo na kraju sastanka):

  • Status programske zemlje
  • Ukupan budžet tri puta povećan
  • Dvosmerna mobilnost u svim vrstama KA1 projekata
  • Duže trajanje projekata
  • Vodič za Erasmus+ umesto Nacionalnog poziva
  • Strateška partnerstva koja podržavaju inovacije i razmenu dobrihj praksi. Ovde je posebno interesanto School exchange partnerships (za opšte obrazovanje) kao početni oblik strateškog partnerstva za manje iskusne škole.
  • Oktobar 2019 Novi poziv
  • Novembar-Decembar Info dani, KA1 radionice
  • Januar KA2 radionice …

Evropski razvojni plan je jedan od ključnih dokumenata škole koji treba izraditi pre apliciranja za Erasmus+ projekte. On daje strateški okvir i deo je Školskog razvojnog plana koji postavljene ciljeve povezuje sa internacionalizacijom ustanove kaostrateškim razvojnim ciljem. Ovu temu je predstavio Miša Ljubenović, direktor škole za osnovno i srednje obrazovanje dece sa posebnim potrebama 14. oktobar iz Niša. Internacionalizacija  škole se ostvaruje ugradnjom iskustava stečenih tokom mobilnosti u obrazovno-vaspitni proces, školski program, pedagošku organizaciju rada i rukovođenje. Među gomilom dokumenata spomenuti su Nacionalni milenijumski ciljevi i Strategija obrazovanja u RS do 2020 godine.

Glavna ideja Evropskog razvojnog plana je identifikovanje glavnih oblasti u kojima želimo i očekujemo poboljšanje (kompetencije nastavnika, menadžment, nove metode i tehnike poučavanja, školski razvojni plan).

Pripreme za mobilnost, podrška i izazovi je tema o kojoj je govorio kolega iz Srednje ekonomske škole Sombor koja je  okviru svog projekta imala priliku da boravi u sličnoj školi u Banskoj Bistrici, Slovačka. Dobra priprema, primena stečenog znanja i širenje ideja sve dobro dokumentovano na sajtu škole.

O sprovođenju mobilnosti, pozitivnim stranama i izazovima, primeri dobre prakse su govorili predstavnici:

  • Škola za brodarstvo Beograd. Dva nastavnika i 10 učenika je boravilo 15 dana u pomorskoj školi u Bakru (Rijeka) gde su radili na simulatorima, vozili se školskim brodom i dobili međunarodni sertifikat za njihovu struku. Izbor nastavnika i učenika za mobilnost obavljen putem konkursa.
  • Politehnička škola Kragujevac. Dva nastavnika i 10 učenika trećeg razreda je išlo 21 dan  u posetu školskom centru u Velenju.
  • Ekonomsko-trgovinska škola Novi Pazar. Tri učenice generacije četvrtog, trećeg i drugog razreda sa dve nastavnice su išle na 14 dana u Nemačku u tri različite kompanije gde su radile redovno radno vreme na konkretnim zaduženjima.
  • Udruženje Bazaart Beograd
  • Udruženje Mladi istraživači Srbije
  • Škola za osnovno obrazovanje odraslih Sombor
  • PU Čukarica Beograd.

Primer dobre prakse o širenju ideje projekta je predstavila Mina Aleksić, predsednica udruženja Prostor.

Glavne ideje:

  • Potrebe učenika koje će biti zadovoljene planiranim aktivnostima
  • Izveštaje i sve što je potrebno odraditi odmah, ne ostavljati za sutra.
  • Mobilnost nije suština projekta.
  • eTwinning je nezaobilazan deo projektnih aktivnosti u podršci mobilnosti
  • Uraditi dobro pripremu. Recimo jezičku i kulturološku.
  • Evropski razvojni plan kao okosnica oko koje se sve razvija.
  • Izbor učenika za mobilnost putem konkursa: test znanja za oblast iz koje je mobilnost,  priprema za pisanje motivacionog pisma i CV-a, motivaciono pismo,  CV, ocene iz određenih predmeta, uključenje učeničkog parlamenta.
  • Mobilnost učenika raditi za veći broj učenika za manji period ako je samo upoznavanje sa sistem. I obrnuto raditi mobilnost za manji broj učenika na duži period ako treba nešto konkretno da nauče. Videti koje sertifikate i diplome mogu da dobiju.
  • Majice projekta sa dizajnom koji su radili učenici.
  • Program ličnog plana napredovanja u mobilnosti
  • Pouzdani partneri (mislim kako na institucije tako i na kolege) su velika korist za realizaciju projekta.
  • Širenje informacija o projektu (diseminacija) je vrlo važan deo realizacije projekta.
  • Pročitajte još jednom Erasmus+ Program Guide.

Ono što je sigurno da ćete naći na ovakvim sastancima je produbljivanje postojećih i pravljenje novih kontakata, razmena iskustava, nalaženje novih ideja. Od mnogih koji su realizovali mobilnost sam čuo dosta sličnih problema na koje su nailazili tokom realizacije projekta. Takođe sam čuo i za RYCO – Regional Youth Cooperation Office (Regionanlna kancelarija za saradnju mladih) gde možete aplicirati za mobilnost mladih, pre svega interesantno srednjim školama i udruženjima. Primer odobrenog projekta Politehničke škole iz Kragujevca.

Dodatak. Ciljevi u oblasti evropske mobilnosti mogu biti:

  • poboljšanje kompetencija nastavnika i stručnih saradnika za primenu savremenih metoda i tehnika rada
  • unapređenje jezičke kompetencije nastavnika i stručnih saradnika
  • prenošenje znanja i veština stečenih tokom mobilnosti ostalim nastavnicima
  • učešće škole u što većem broju međunarodnih projekata i razmena korišćenjem raznih alata i platformi poput eTwinninga
  • integrisanje novih znanja i veština u kurikulum i ključna dokumenta škole: Školski program, Program nastave i učenja, Godišnji plan rada škole i Školski razvojni plan
  • izgrađivanje efikasne organizacije i upravljanja školom, u skladu sa evropskim okvirom obrazovanja i zahtevima savremenom liderstva
  • podizanje obrazovne podrške učenicima na viši nivo
  • poboljšanje obrazovnih postignuća učenika
  • modernizacija i internacionalizacija škole u svim segmentima njenog funkcionisanja

 

Objavljeno pod Obrazovanje | Označeno sa , | Ostavite komentar

Novo svedočanstvo

O štampi svedočanstava sam pisao pre dve godine i to mi je najčitaniji članak. Sa razlogom. Pošto ove godine imamo promene u petom razredu evo ponovo stare-nove priče.

U petom razredu su dodati Govor sa elementima nacionalne kulture i Slobodne aktivnosti koji ne ulaze u prosek.

Sve podatke unesete u Excel dokument.

Spisak učenika sa ocenama i prosekom, prosek po predmetima i drugu statistiku štampate odavde (iz Excel tabele). Obratite pažnju da štampate samo stranicu koja vam treba pošto u Excel-u ima dosta podataka koji vam ne trebaju. Ostalu štampu radite iz Word dokumenata koji su povezani sa ovim Excel fajlom.

Dokumenta:

Koraci :

1. Na D: disku napravite folder Svedocanstva. Ako menjate folder izgubi se veza Word-a i Excel-a pa morate ponovo da je uspostavite

2. Prebacite fajlove (doc i xls) u folder.

3. Popunite Excel tabelu podacima o učenicima (ili iskopirajte iz neke vaše tabele). Ove podatke možete koristiti za svu dokumentaciju. U osmom razredu je posebno korisna.

  • Ne brišite vrsta i kolone
  • Ne ubacujte nove vrste i kolone
  • Popunjavajte samo žuto označena polja

3a. Problem sa vodećom nulom u JMBG.  Ako JMBG počinje sa nulom stavite apostrof ispred broja tako da ga Excel shvata kao tekst. Na primer ‘0303. Apostrof se dobija sa Shift+ć na engleskoj tastaturi.  Obavezno dodajte apostrof u E2 – prvu ćeliju gde se nalazi JMBG, bez obzira da li JMBG ima ili nema nulu na početku i sačuvajte fajl. Sada će u Word-u sve biti u redu.

3b. Ocena za vladanje ulazi u prosek zavisno od razreda. Isto tako ocene za vladanje imaju odštampanu samo opisnu ocenu ili i sa brojem zavisno od razreda.

3v. U listu „Ocene očenika“ imate polja R-Govor sa elementima nacionalne kulture i S-Slobodne aktivnosti. Unesete ocene ako ih učenici imaju, ne ulaze u prosek. U listu „Podaci o ucenicima“ u poljima  P i Q (drop down lista) izaberite odgovarajući jezik tj slobodnu aktivnost. Ako nešto ne postoji u padajućoj listi, dodajte u listu (označeno crveno)  na poljima P35-P41.

4. Štampate iz Word-a opcija Mailing. Jedan od glavnih problema su margine. Vi sve namestite ali štampa ne izgleda dobro. Šta se dešava? Problem su različito odštampana svedočanstva ili različiti štampači. Morate uzeti sve obrasce od jedne štamparije i jednog izdanja. Onda podesite margine u Wordu.

Kod štampe može da bude problema zbog različitih formulara. Mišem označite polja koja hoćete da pomerate i strelicama pomerajte u željenom smeru. Posle par pokušaja shvatićete šta i koliko treba pomeriti. Probu radite na fotokopiji. Kada namestite sve uzmite originale.

Za više pogledajte stari članak.

Srećno.

Objavljeno pod Obrazovanje | Označeno sa , , | Ostavite komentar

Most matematike 2018

„Pobedila je matematika“ Radica Karović.

U Vrnjačkoj banji od 19. do 21. maja 2018. je održano finalno takmičenja „Most matematike“ koje po peti put organizuje udruženje Mladi matematičar uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sreću da prisustvuje ovom skupu je imala i ekipa OŠ „Sveti Sava“ iz Kikinde koju su činili Marko Stupar (V razred), Nađa Blažić (VI razred), Elena Popov (VII razred), Vladan Vujčić (VIII razred) i nastavnik matematike-mentor Danilo Borovnica. U aprilu je ova ekipa u Novom Sadu pobedila u polufinalu i tako se našla u finalu. Na žalost dva člana ekipe: Jovan Ludaić (VIII razred) i nastavnik geografije Miroslav Grujić nisu mogli da dođu na takmičenje tako da smo bili malo oslabljeni.

Ekipa je u okviru priprema za ovo takmičenje svoj projekat prezentovala učenicima i nastavnicima iz Kikinde u okviru manifestacije „M3uKI„.

Takmičenje je potpuno drugačije od svega što sam do sad video. Takmičenje ima dve celine. Prvo smo predali pripremu projekta u Word-u pod nazivom „Prenosive konstrukcije„. U prvom delu se prezentuje projekat koji se radi u školi i sasvim se uklapa u ideju o projektnoj nastavi koja je od ove godine uvedena u nastavu matematike u prvom i petom razredu.  U projektu je učestvovalo preko 100 učenika u raznim fazama što na redovnim što na dodatnim časovima. Najviše učenika je bilo angažovano u savijanju papira u rolne od kojih smo posle pravili model mosta. Projekat je rađen na časovima matematike, geografije, tehničkog obrazovanja. Ekipa koja je prezentovala projekat se sjajno pripremila i zauzela treće mesto.

U drugom delu takmičenja postoje tri različita kviza. U prvom kvizu ekipe odgovaraju pojedinačno i ekipno na po jedno pitanje za svaki razred (ukupno 8 pitanja tj 40 bodova) koja su u vezi sa matematikom. U drugom kvizu ekipa odgleda kratak video koji je na neki način povezan sa matematikom i opet odgovaraju pojedinačno i ekipno na po jedno pitanje za svaki razred (ukupno 8 pitanja za 32 boda). Pitanje je povezano sa videom i matematikom. U trećem kvizu su asocijacije. Ekipe prvo odgovaraju na pitanje iz matematike sa tačno i netačno. Ako tačno odgovore (2 boda) imaju pravo da otvore jedno polje i pogađaju asocijacije (3+5 bodova). Ove godine asocijacije po poljima su bile Mihajlo, Alas, Petrović, Vrnjačka Banja. Rešenje je 150, broj godina od rođenja Mihajla Petrovića Alasa i broj godina od začetka turizma u Vrnjačkoj banji.

U okviru boravka smo imali priliku da uživamo u ambijentu Vrnjačke Banje,  vidimo sjajne druge projekte, da se družimo sa starim i upoznamo nove kolege, čujemo nekoliko odličnih predavanja među kojima i prof. dr. Aleksandra Lipkovskog i dr. Đorđa Baralića.

Sve pohvale organizatorima : Radici Karović, Tanji Stanković, Đorđu Baraliću i svim ostalim članovima ekipe. Želim im svaku sreću u organizovanju šestog susreta u Vrnjačkoj Banji.

Objavljeno pod Matematika, Takmičenja | Označeno sa , , , | Ostavite komentar

M3 u KI 2018

„Matematika, problem rešen“ moto manifestacije

Aktiv nastavnika matematike i udruženje OKSI po treći put u Kikindi  organizuju manifestaciju „M3 u KI“ u sklopu manifestacije „Maj Mesec matematike“ koja se organizuje po sedmi put i vrši popularizaciju matematike u celoj Srbiji.  Na ovaj način se Kikinda našla među nekoliko gradova koji nešto znače na mapi matematike u Srbiji.

Glavne aktivnosti su bile od 14. do 18. maja 2018. godine. Ove godine se gradskim školama pridružila i jedna seoska (iz Novih Kozaraca).

U ponedeljak 14.maja  u OŠ „Sveti Sava“ je bila prezentacija projekta „Pokretne konstrukcije“ za učenike i nastavnike svih osnovnih škola.  Projekat je predstavila ekipa škole Sveti Sava (učenici Marko Stupar, Nađa Blažić, Elena popov, Jovan Ludaić, Vladan Vujčić i nastavnik-mentor Danilo Borovnica). Ovim projektom ekipa je izborila učećšće u finalu takmičenja „Most matematike“ u Vrnjačkoj banji 19-21.maja 2018.

U utorak  15.maja  u Centru za stručno usavršavanje je organizovano takmičenje „Majske Mozgalice“ gde su se učenici od petog do sedmog razreda takmičili u rešavanju matematičko-logičkih zadataka. Najbolji su bili:

  • V razred – Prvo mesto Andrej Popović OŠ Đura Jakšić, drugo mesto Mila Radlović OŠ Đura Jakšić.
  • VI razred – Prvo mesto Željana Budimir OŠ Ivo Lola Ribar Novi Kozarci, drugo mesto Ratka Sokola OŠ Sveti Sava.
  • VII razred – Prvo mesto Elena Popov OŠ Sveti Sava, drugo mesto Kristina Sić OŠ Sveti Sava.

U sredu 16. maja  OŠ Vuk Karadžić je bila domaćin takmičenje u  tabliću za učenike petog razreda. Najbolji su bili Milan Gašić i NIkola Bunić OŠ „Žarko Zrenjanin“, drugi su bili  Milica Mrvičić  i Vanja Radulaški iz OŠ „Jovan Popović“.

U sredu 16. maja nastavnik Danilo Borovnica je bio gost Aktiva matematičara Pančeva gde je održao predavanje „Kroz priče i slike do matematike“ i radionicu „Nacrtaj moje ime“.

U četvrtak 17. maja na Gradskom trgu organizovano je ekipno takmičenje „QR potraga za blagom“. Učestvovalo je 85 tročlanih ekipa (250 učesnika), petnaest volontera i šest nastavnika matematike. Ekipe su se takmičile po razredima (četiri uzrasne kategorije) i proveravale svoju snalažljivost, znanje, spretnost, komunikativnost, brzinu. Pobednici po kategorijama su:

  • V razreda Prvo mesto ekipa „Krimifi“ iz OŠ Đura Jakšić. Drugo mesto dele ekipe „Plave paštet“ i „Gromovi“ iz OŠ Sveti Sava.
  • VI razred Prvo mesto ekipa „Detektivi“ iz OŠ Đura Jakšić. Drugo mesto ekipa „Đurine zvezdice“ iz OŠ Đura Jakšić.
  • VII razred Prvo mesto  ekipa „Amigosi“ iz OŠ Jovan popović, druga je bila ekipa „3/4“ iz OŠ Đura Jakšić.
  • VIII razred Prvo mesto ekipa „Srbonin“ iz OŠ Đura Jakšić. Drugo mesto ekipa „Nn1“ iz OŠ Đura Jakšić.

Usredu 23.maja u Centru za stručno usavršavanje dodeljene su nagrade (diplome, olovke, sladoled, pica) naboljim učesnicima.

U realizaciji ovogodišnjeg programa su učestvovali : Vesna Kralj Damjanov, Višnja Ibrajter, Ljubica Popović, Jelena Kovačević, Dragana Volarov, Vesna Trifunac, David Marić, Biljana Matejin, Danilo Borovnica, Zoltan Kanalaš. Nadamo se da će se ovakve aktivnosti nastaviti i da će nastavnici imati motivacije i energije da sa decom postignu visoko postignute ciljeve koje su sami sebi zadali.

Objavljeno pod Matematika | Označeno sa , , | 1 komentar