IKT? Da. Ali kako.

Po treću godinu za redom održana je konferencija „Nove tehnologije u obrazovanju 2016“ koja je postala vodeći događaj u obrazovanju u „regionu“.

Konferencija i sajam su posvećeni upotrebi informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) u obrazovanju i održani su 26. i 27. februara u BelExpo centru u Beogradu. Organizator je Britanski save u saradnji sa Britanskom ambasadom, TSUSS Vlade RS, MPNRT, MTTT, CPN, PKS,

  • Preko 120 predavača iz Srbije, regiona i Velike Britanije su podelila svoja iskustva i ideje sa publikom, a bilo je 5.000 prijavljenih.
  • Među predavačima sam se i ja pojavio sa temom „Značaj promene ritma u nastavi“ gde sam predstavio softver Plickers i Mathletics.

Predavanja su se odvijala u četiri sale po temama za predškolsko, osnovno i srednje, visoko i inkluzivno obrazovanje. Najviše predavanja je bilo u vezi sa osnovnim i srednjim obrazovanjem koja su se dešavala u sali Enter sa 150 mesta.

Uglavnom je bilo više zainteresovanih nego mesta za sedenje tako da se dešavalo da isti broj publike posmatra predavanje stojeći.

Moje glavne zamerke su preveliki broj predavanja, preveliki broj prijavljene publike, preveliki nivo buke u BelExpo centru. I ne možeda se desi da na konferenciji koja je posvećeva upotrebi IKT ta ista IKT zakaže.

Imali smo prilike da vidimo sve kombinacije: Bespotrebna priča sa lošom prezentacijom, neka predavanja su bila dobro prezentovana ali nijo imalo šta da se čuje, dok su neka predavanja bila sa odličnim projektima ali loše prezentovana i najviše odlično prezentovanih odličnih ideja, projekata, primera dobre prakse.

  • Ono što daje pečat ovakvim događajima je mogućnost da se vidite sa kolegama i vidite šta se to novo dešava, upoznate neke nove, interesantne ljude, čujete šta sve kolege rade, uživo upoznate virtuelne prijatelje, dogovorite se o saradnji.
  • „Hoću i ja pasoš za takvu Srbiju“ reče posle konferencije koleginica Ljubinka Boba Nedić.  Tako sam se i ja osećao na štandu Link group koja je promovisala svoju „Savremenu gimnaziju“. Sve lepo, ušminkano. Sve sami tableti, tač skrinovi, pametne table. Sve blješti od glamura. Sve mladi, zgodni nastavnici i još atraktivnije i mlađe nastavnice. Naravno da to ni blizu nije onoga što je trenutni trend u Srbiji.

Ono što bih da podelim sa vama je Aleksa ili ti Amazon Echo Alexa je bežični zvučnik uređaj za zadavanje komandi glasom koji je 2014. godine proizveo Amazon. Aleksa može da pušta muziku, odgovara na pitanja opšteg znanja, daje vremensku prognozu, postavi alarm i tajmer, ispituje Vikipediju.

Uređaj se budi tako što kažete „Aleksa“. Zatim mu recimo zadate pitanje „Koji je najveći vrh na svetu“, naravno na engleskom jeziku. Onda vam Aleksa počne priču o Mont Everestu.  Naravno ja sam postavio pitanje „Koji je najveći prost prirodan broj“. Aleksa je odgovorila „Ne razumem pitanje“. Naravno da ne razume. To je ipak samo mašina koja može da ponavlja bez razmišljanja.

Čim odvojim od plate 180$ eto ove stvarčice-sokoćala-gadžeta u mojoj učionici pa će biti kao u SG.

  • Panel diskusija na kraju drugog dana nije dala ništa bitno. Pričalo se o uvođenju informatike u školski program kao redovnog predmeta. Naravno najveći zagovornici za ovo su nastavnici informatike koji gledaju samo jednu stranu medalje. Čuli smo mišeljenje da se deo već radi u sklopu TIO (Tehničko i informatičko obrazovanje), da se TIO razdvoji, da se pored TIO obavezno uvede i informatika.

Moje mišeljenje je da pre uvođenja još jednog obaveznog predmeta obavezno treba smanjiti broj časova svim učenicima od prvog do osmog razreda pre svega izbacivanjem nekih predmeta koji su nametnuti u zadnjih par decenija.

Obavezno treba promeniti (smanjiti) planove i programe skoro svih predmeta sa većom korelacijom između predmeta. Kako u osnovnoj tako još više u srednjoj školi. Navešću samo jedan primer da deca u tehničkoj školi na smeru gde bi trebalo da uče programiranje u prvom razredu imaju 16 predmeta, a da prve dve godine imaju praksu u livnici na turpijanju pardon na obradi materijala. Ili matematika na društvenom smeru gimnazije. Pitajte nastavnike matematike iz osnovne škole i većina će vam  reći da, što se tiče matematike, osnovna škola završava sa šestim razredom. Barem sa ovakvim planom i programom.

Obavezno u novim planovima i programima treba uneti i upotrebu IKT u svim predmetima tamo gde treba, gde je moguće, gde je potrebno i neophodno. Ne zbog IKT kao nje same već kao alata koji će pomoći boljem razumevanju gradiva tog predmeta, a istovremeno povezati taj predmet sa upotrebom novih tehnologija.

  • Posle konferencije bila je prava mala bura oko primene IKT u nastavi. Niti IKT šta treba da zameni, niti može. Posebno ne nastavnika i njegov lični nastup. IKT je dobar sluga ali loš gospodar. IKT treba da pomogne, obogati, učini zanimljivijim, prijemčivijim predavanje, učenje.

Kao i uvek odmah su se formirala dva tabora. Od toga da je Informatika glavni predmet i da svi treba da programiraju. Do onih koji smatraju da informatika nije uopšte potrebna, jer smo živeli bez nje i do sad. Naravno da vas realnost u školi kao i vaše poznavanje IKT navodi na jednu ili drugu stranu.

U svakom predmetu, možda najviše u matematici, još uvek ima nastavnika koji ne odustaju od metode „drill and kill“. Naravno da samo upornim radom može da se nešto postigne. Ali ne treba zanemariti činjenicu da, po mom mišljenju, preko 90% naših učenika neće direktno koristiti matematiku u budućem životu, ali će 100% njih sigurno koristi IKT.

Nastavnik mora da koristi IKT. A koliko će je primenjivati zavisi od mnogih faktora.

Možemo koristiti Android bez potrebe da postanemo androidi.

PS. Android je naziv za robota napravljenog da nalikuje čoveku i upotrebljava se za oba pola tj rodno je ravnopravan.

 

 

 

O DaNe

Math teacher and IT expert with nearly 30 years of experience with interest in math, astronomy, life long learning, dance, music.
Ovaj unos je objavljen pod IT, Obrazovanje i označen sa , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na IKT? Da. Ali kako.

  1. Povratni ping: IKT? Da. Ali kako. « ЕТЕ блог

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s