Edu-Arctic Forum Edukatora

„Ono što se desi na Arktiku, ne ostaje na Arktiku.“

EDU-ARCTIC je EU projekat fokusiran na korišćenje istraživanja Arktika kao sredstva za jačanje nastavnog plana i programa naučnog obrazovanja širom Evrope. Ima za cilja da ohrabri učenike od 13 do 20 godina (secondary school) da nastave dalje obrazovanje u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM- science, technology, engineering and mathematics).

EDU-ARCTIC projekat koristi različite alate da osveži pristup STEM predmetima, uključujući onlajn časove sa naučnicima sa polova, program nadgledanja životne sredine – građansku nauku (“citizen science”), treninge i radionice za nastavnike, onlajn “Polarpedia” portal kao i šansu da učenici osvoje put do istraživačke stanice na Arktiku.

U koviru ovog projekta u Varšavi je 22-24. septembra održan Edu-Arctic Educators Forum  koji je okupio 30 nastavnika iz 17 zemalja Evrope.  Radionicu su odlično vodile Agata Gozdzik i Anna Wielgopolan. Iz Srbije su bila četiri nastavnika na ovoj radionici: Nada Stojičević, Slađana Jović, Bojana Mitriceski-Anđelković i ja.

Jedna od direktnih posledica ove radionice je i moj prevod na srpski jezik prvih članaka na “Polarpedii”. Naravno izabrao sam Svemir za početak.

Prvog dana su učesnici imali prilike da organizovano posete Kopernikus naučni centar. Zbog kašnjenja aviona (LOT dva puta) nisam imao priliku da vidim ovaj centar ali kolege su prenele divne utiske o interaktivnim postavkama. Na primer na ulazu možete da stanete na određeno mesto, svojom težinom zategnete zakačenu žicu i čujete koji zvuk proizvodi težina vašeg tela.

Anna Nadolna, istraživač sa Hornsund (Svalbard) poljske polarne stanice je preko Skajpa upoznala nas sa svakodnevnim životom na stanici. Na stanici ima dosta tehničkog i fizičkog posla van onog istraživaćkog i naučnog. I vrlo bitna stvar. Kada odete tamo i predomislite se nije se baš lako vratiti nazad. Na stanici su tri metereologa, tri posmatrača životne sredine, geofizičar, IT ekspert, konzervator i mehaničar. Interesanto je njihovo posmatranje kolonije letećih pingvina-malih alka (little auk) i njihovo poređenje sa južnim rođacima -pingvinima.

Takođe smo pričali i sa Lis Mortensen, fizičkim geografom iz Finske koja se javila sa istraživačke stanice sa Farskih ostrva.

Od kolega smo mogli da čujemo kako koriste Edu-Arctic platformu, bilo je sjajnih iskustava koje su nam preneli. Na ovakvim skupovima vidite koliko ima nastavnika koji puno i izvanredno rade na insterdisciplinarnom pristupu nastavi.

Popodne smo imali par aktivnosti. Okrugle stolove na temu Edu-Arctic alata, mogućnosit za poboljšanje, povratnim informacija od nastavnika. Praktičan trening sa Edu-Arctic portalom, praktične aktivnosti, učešće na vebinarima.

Noć smo iskoristili da malo istražimo Varšavu.

U nedelju pre podne smo imali dva odlična predavanja.

Prof Dr Marek Lewandovski je predstavio „Vremensku kapsulu“ projekat koji je obeležio 60 godina poljske polarne istraživačke stanice Hornsund. U hromirani cilindar hronološkim redom su poređani razni artefakti o civilizaciji, prirodnom okruženju i tehnološkom razvoju. Kapsula sadrži pet manjih kontejnera koju su razdvojeni magnetnim jastucima. Svaki kontejner sadrži poruku sa drugom temom: geologija, okruženje, biologija, tehnologija kao i predmeti iz svakodnevnog života.  Cilindar je onda zakopan u zemlju na istraživačkoj stanici Hornsund. On procenjuje da će se kapsula pojaviti na površini za nekih pola miliona godina kao rezultat erozije. On očekuje da će kapsulu neko naći. Možda Zemljani, možda neki drugi posetioci.

Prof Dr Piotr Glowacki je održao predavanje na temu „Misterija unutrašnjosti glečera„. Predstavio nam je mnoga istraživanja koja je on sa kolegama sproveo u istraživanju glečerskih pećina. Razlike između običnih i ovih pećina:

  • možda ćete se vratiti na površinu, a možda ne pošto se glečer kreće
  • glečerska pećina propušta radio talase
  • obične pećine se prave hiljadama godina, glečerske pećine nastaju za jednu sezonu
  • glečerske pećine su dobro mesto za isprobavanje NASA vozila-rovera

Na ovakvim skupovima je dobro biti iz mnogo razloga ali jedan je uvek primaran: upoznate izvanredne kolege sa kojima možete kasniije da sarađujete, učite od njih i oni od vas, razmenjujete primere i iskustva, nađete sebi slične.

Naravno da uvek naučite nešto novo ili već naučeno vidite iz druge perspektive.

Na ovoj radionici na sve na je veliki utisak ostavila AR/VR Sand Box  sa kojoj smo se igrali poput dece (Kutija sa peskom za povećanu stvarnost/virtuelnu realnost). To je kutija sa peskom u kombinaciji sa 3D vizuelnom aplikacijom. Jednostavno rukom mešate pesak i pejzaž od peska oživi. Pesak se uvećava u stvarnom vremenu sa kartom nadmorske visine u boji, topografskim konturnim linija. Ima veoma malo ovakvih praktičnih sredstava za učenje. Ako se ne varam u Srbiji postoji samo jedan koji može da se vidi tokom Festivala nauke. Razlog je jednostavan. Cena ove „kutije“.

Neki od sledećih članaka se nadam da će biti o ostvarenju ove ideje u kućnoj-školskoj radinosti. Teorijski deluje teško (Linux operativni sistem + tri softvera koji pokreću senzor, rastojanje od senzora i projektora do peska) ali izvodljivo. Skoro sve delove imam (računar, kutija, pesak, kinekt senzor, video projektor) kao i entuzijazam i znanje. Ako neko uspe da napravi ranije neka javi.

 

Advertisements

O DaNe

Math teacher and IT expert with nearly 30 years of experience with interest in math, astronomy, life long learning, dance, music.
Ovaj unos je objavljen pod Obrazovanje, Portfolio i označen sa , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s