Scientix zajednica i STEM obrazovanje

Okružno takmičenje iz matematike održano 25. marta 2017. godine u OŠ Žarko Zrenjanin, Kikinda sam iskoristio da okupljenim nastavnicima matematike iz Severno-banatskog regiona predstavim i promovišem zajednicu Scientix i STEM obrazovanje.

Scientix širom Evrope promoviše i podržava saradnju  nastavnika, istraživača, projekt menadžera i kreatora obrazovne politike u STEM obrazovanju.

STEM (Science Technology Engineering Mathematics) je akronim za Nauku, Tehnologiju, Inženjerstvo i Matematiku. U skorije vreme se pojavljuje akronim STE(A)M gde je slovo A dodato za povezivanje Art (Umetnost) sa naukom.

Scientix radi pod nadzorom European Schoolnet (EUN)  i njegov rad koordinira Scientix  Central Office dok je njen rad podržan od strane Scientix National Contact Point (NCP). U Srbiji Nacionalni Kontakt Centar (NCP) je Centar za promociju nauke (CPN) u Beogradu. Da napomenem da je CPN organizovao naučne klubove pri Centrima za stručno usavršavanje, za koje se nadamo da će proraditi.

Da su ovakve promocije potrebne (neophodne) vidi se iz podatka da većina nastavnika iz ovog regiona nije upoznata sa radom zajednica poput Scientix, eTwinning, Open Discovery Space, European Schoolnet Academy, Go-Lab, Space Awareness , Univerese Awareness, kao ni mogućnostima koje pruža Fondacija Tempus-Erasmus+, itd.

Scientix na društvenim mrežama : Twitter – @scientix_euFacebook  – Science Teachers in Europe.

Scientix Ambasadori promovišu i popularišu Scientix među nastavnicima nauke i matematike širom Evrope. Oni predstavljaju Scientix u školama i nacionalnim udruženjima nastavnika, na konferencijama i radionicama, pomažu i savetuju nastavnike kako da se uključe u evropske aktivnosti u pogledu STEM.

 

Od prvobitna dva (Nada i Milena) tim Scientix ambasadora u Srbiji broji sada 17 članova.

Objavljeno pod Nauka, Obrazovanje | Označeno sa , , , , | 3 komentara

Motivation for STEM involvement

In the Center for Professional Development Kikinda students from Sveti Sava school, Technical school and High School Kikinda have had the opportunity to see and hear the story of educational and entrepreneurial way of our guest. To get answers to questions that can help them in choosing further education and their future career.

We chose the meeting with the guest that will attract young people to STEM careers because himself is young and successful in the field that is attractive to young people.

13th Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab was a place where I met Marcos and ask him for this meeting.

The guest of Skype meeting is Marcos Ruperez Cerqueda entrepreneur, industrial Engineer, expert in renewable energy with M.Sc. Fuel Cells and Hydrogen Technology and Business Administration. He has been responsible for design and construction of the energy system and electric drive of the first 100% renewable sailboat to circumnavigate the world solo sailing in the world’s toughest race, the Vendee Globe.

In 2014, Marcos started his own company. Their first successful engineering project is the first electric car that has taken the start of Dakar rally raid.

Students questions:

  • Why you choose engineering for studing?
  • Why do you have master in business after master in engineering?
  • How long did it take to design the electric car?
  • Did you have any problems when you tested it for the first time?
  • Is education important?
  • When did you decide to start your own company?
  • How did your family react when you decided to start your own company?
  • What do you say to the future engineers when you give your motivational talks?
  • How do the people who want to do business with you find you?
  • How do you advertise your products?
  • What are you working on at the moment?

Thanks to english proffesor Dragana Videnov for help and support.

Objavljeno pod Nauka | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Primitivna igra

Čoveče, ne ljuti se.

Na početku  Moving to Math 2.0 MOOC sam video Dan-ov govor na TEDx gde sam primetio ovu igricu. Tragajući dalje sam bivao sve više oduševljen. Kako u petom razredu upravo sad kreće deljivost brojeva nisam oklevao da mi ova igrica bude uvod u temu prostih brojeva i faktorizaciju.

Igra Prime Climb je osmišljena od strane osnivača sajta za učenje MathForLove, Daniel Finkel i Katherine Cook. Igra je pokrenuta na KickStarteru sa predviđenim fondom od 25.000$, a dobili su 80.000$. Nije sve ni u digitalnim igrama. Igra liči na „Ne ljuti se čoveče“ samo u tome što možete naljutiti protivnika kada ga izbacite sa table. Moj slobodan prevod naziva igre je Pravilno Prosto Pentranje tj P3 i na sajtu MathForLove možete naći pravila i karte na srpskom jeziku.

Vreme za realizaciju je bilo kratko, svega par dana. Ni cena od 15$ po komadu nije bila idealna. Kako igru mogu da igraju četiri potrebno je do 7 kompleta za jedan razred (zavisno od broja učenika). Tako sam  se odlučio da ploču odštampam i plastificiram, napravio malo izmenjene karte, odštampao i zalepio na prave karte, nabavio pione (figurice) od rashodovanih igrica „Ne ljuti se čoveče“, setio se kako da zamenim „desetostranu kocku“. Na početku su pioni bili sitniši od eura, forinti, leja, kuna i konvertibilnih maraka tako da smo malo učili i konverziju. Sve zajedno svih 7 kompleta ispod 20$.

Čas je ispao sjajno (kakva evaluacija). Sada u radu sa ovom decom imam argument : Ako ovo uradite dobro igraćemo P3. Pošto niste ispoštovali dogovor nema igranja. Neki bi rekli bi ucena. Mi kažemo motivacija.

Ova igra

  • uči matematičkim činjenicama
  • ističe dublju matematiku u pozadini činjenica
  • zabavna je tako da ne izgleda kao edukativna igra

U školi se dostav vremena provodi u savlađivanju množenja i deljenja ali većina provedenog vremena u vežbanju je frustrirajuća, dosadna bez isticanja dubljeg razumevanja matematike tako da deca gube zainteresovanost, propuštaju lepotu i uživanje.

Ova igra inspiriše decu za dublje razumevanje matematike dok vežbaju aritmetiku. Mehanizam igranja je jednostavan tako da deca u njoj mogu da uživaju dok igraju, ali moguće strategije su dovoljno složene da čak i izvežbani igrači moraju da stanu i razmisle koji naredni potez će biti najbolji. Mi smo je zavoleli.

Prva razlika je kocka. Standardna šestostrana kocka na koju smo svi navikli je zamenjena desetostranom „kockom“. Ona služi za kretanje po ploči tako što se dobijeni broj uz pomoć sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja primenjuje na broj polja na kom se vaš pion (figura) nalazi. Mi nismo uspeli da nabavimo ovakvu „kocku“ pa smo bacali dve obične kocke i sabirali zbir, a šetica je zamenjena nulom. U slučaju da padnu dve šestice (nula) ponovo se baca. Pobrinite se da budete strpljivi !!!

Najbitnija razlika je ploča koja koristi šest različitih boja: siva, narandžasta (2), zelena (3), plava (5), ljubičasta (7) i crvena (svi ostali prosti brojevi) su poređani po Arhimedovoj spirali. Ove boje se koriste da se predstave složeni brojevi. Četvorka je sastavljena iz dva narandžasta dela jer je 4=2×2. Deset je sastavljen pola iz narandžastog i pola iz plavog dela jer je 10=2×5 itd. Potpuno crvena polja su rezervisana za proste brojeve. Tako je. Ova igra koristi boje da predstavi rastavljanje brojeva na proste faktore.

Ovo može biti inovativna metoda učenja množenja i deljenja koja omogućava i mlađem uzrastu da se uključi u igru putem prepoznavanja obrazaca tj gledajući u boje.

Na primer ako ste na polju 6, čiji su faktori 2 (narandžasto) i 3 (zeleno) i dobili ste bacanjem kocke 7 (ljubičasto). Da biste odredili gde će vas odvesti množenje treba samo da nađete polje koj je sastavljeno iz tri dela narandžaste, zelene i ljubičaste boje što jeste 42 kao proizvod 6 i 7.

Potrebno je strpljenje kada se igra sa mlađima ali definitivno je moguće uvesti umetnost matematike deci čak i pre nego što počnu da uče napamet.

Ova igrica je namenjena onima koji su naklonjeni matematici i vole zabavu.

Primetio sam:

  • Brojevi idu rastućim redosledom
  • Brojevi imaju veze sa bojom i obrnuto
  • Ima pet boja
  • Boje su upotrebljene da pokažu vezu između brojeva
  • Svi parni brojevi su narandžasti
  • Ima puno sasvim crvenih brojeva
  • Sasvim crveni brojevi su neparni

Pitam se:

  • Zašto je 1 jedini sivi broj?
  • Zašto neki brojevi imaju dodatno napisane brojeve?
  • Koja boja je najčešće korištena?
  • Da li ovde postoji neki obrazac? Ne vidim ga.
  • Zašto su brojevi obojeni nasumice(bez nekog obrasca ponavljanja)?
  • Za koje učenje matematike ovo može da se koristi?
  • Ko se ovoga setio? Ovo je super!

Ovaj pristup nastavi odgovara Kolbovom eksperimentalnom ciklusu (stilu učenja) koji polazi od konkretnog iskustva (osećati, otkrivati) preko reflektivnog posmatranja (opservacija), apstraktne konceptualizacije (promišljanje, analiza, razmišljanje) i aktivnog eksperimetnisanja (činjenje, primena).

LLI:

Objavljeno pod Matematika, Obrazovanje | Označeno sa , , | 1 komentar

Scientix radionica

„Ne menjajte tehnologiju, menjajte sebe“

Od 14. do 16. oktobra boravio sam u Briselu na 13-oj Scientix radionici pod nazivom 13th Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab na kojoj je učestvovalo 38 nastavnika i prosvetnih savetnika iz 19 zemalja Evrope.

Događaj je organizovao Scientix u saradnji sa STEM Allienace i OpenSkimR. Scientix promoviše i podržava saradnju širom Evrope među STEM (Science, Technology, Engineering and Maths) nastavnicima, obrazovnim istraživačima, kreatorima politike i drugim STEM profesionalcima. Scientix zajednica ima tesne veze sa eTwinning i European SchoolNet zajednicama koje žele da promene obrazovanje.

Ovaj tekst, uz prezentacije kolegama u školi i gradu, je deo izveštaja o obrazovanju i širenja (diseminacija) znanja.

Prisustvovanje ovakvim događajima je (za mene) od velike važnosti i privilegija.  Na tim mestima možete lično da razgovarate i radite sa kolegama koje slično misle, vrlo mnogo rade, imaju šta da vam prenesu, spremni su za saradanju i da od vas čuju šta vi imate da kažete. Ta interakcija je neprocenjiva. Imate prilike da vidite gde je vaše mesto u svetu nastave, kako to drugi rade, koje su sličnosti, a koje razlike, u kom prvcu se to kreće svet nastave.

spw-1000

U okviru ovog događaja smo imali prilike da odslušamo nekoliko prezentacija i odradimo nekoliko radionica vezanih kako za STEM tako i za karijerno vođenje (profesionalnu orijentaciju). Sve je bilo odlično organizovano i vođeno od stane sjajnog Scientix međunarodnog tima: Noelle, Anastasiya, Tommaso, Agueda, Teodora, Radostina.

spw-101

Deo sjajne ekipe

Kolega Dalibor Todorović je napravio fejsbuk grupu SPW13@FCL gde smo razmenjivali slike, obaveštavali, komunicirali pre, za vreme i posle događanja u Briselu.

Sva događanja možete videti i na after prezentaciji vredne ekipe Scinetix-a. Ja ću izdvojiti nekoliko stvari, pored ličnog kontakta, koje su ostavile utisak na mene.

  • All-STEM, All-Stars competition (till 28 February 2017) Kako inspirisati studente da izaberu STEM karijeru? Pokažite im veliku razvnovrnost mogućnosti  koje dolaze sa STEM predmetima. Oblikujte novu generaciju inovatora i kreatora.  STEM Alliance želi da prikaže i nagradi napore takvih nastavnika i njihovu posvećenost naučnom obrazovanju u njihovoj instiruciji. Takmičenje „All-STEM, All-stars“ traje do 28. februara 2017. godine. Prijavite svoj događaj koji ćete organizovati, pošaljite video ili pošaljite izveštaj sa nekog događanja koje promoviše STEM.
  • Marcos Rupérez Cerqueda, vlasnik firme Quionne za inženjerijske prototipove. Govorio je o svom preduzetničkom iskustvu i reliju Dakar 2015. godine gde je prvi put učestvovao i jedan električni automobil u čijem pravljenju je učestvovala njegova kompanija. Sa njim sam dogovorio par Skajp razgovora u okviru karijernog vođenja. Pružićemo priliku mladim ljudima da razgovaraju sa Marcosom i postavljaju mu pitanja kako bi stekli sliku šta i kako treba da rade da bi postigli sličnu karijeru. Moram da istaknem njegov obrazovni put. Marcos je završio industrijsko inženjerstvo u Saragosi, master studije o obnovljivoj energiji u Danskoj. Pošto je planirao da u budućnosti ima svoju kompaniju završio je i biznis administraciju (specijalizacija: finansije) u Madridu (MBA Masster in bussines administration). Prvo je radio za druge kompanije, a onda je osnovao svoju kompaniju sa kojom sada uspešno radi.
  • Future Classroom Lab je učionica iz budućnosti. Opisivati sve mogućnosti i svih šest zona za učenje bi potrajalo.  Virtuelna učionica je isto tako dobra kao i ona stvarna.
  • Iz razgovora sa Domique i Walentine iz Brisela sam ponovo potvrdio da obrazovanje svuda ima iste mane (i prednosti) bez obzira na materijalne mogućnosti. Da uglavnom se stvari svode na inicijativu vrednih, aktivnih, onih koji hoće. Da i tamo ima dece koja nemaju materijalnih mogućnosti. Da ima puno dece koja loše govore zvanični jezik (francuski i holandski). Dominique je jedan od autora sjajnog sajta (na holandskom, uključite prevod) koji pomaže mladim ljudima da odaberu školu, vide šta se u njoj uči, koje poslove mogu da rade sa tom školom, kako izgleda taj posao, šta ako ne završe tu školi, koje su im mogućnosti itd. Taj sajt je napravljen na dobrovoljnoj osnovi bez bilo kakvog finansiranja . Zvuči poznato? Nadam se da će neko iz našeg Ministarstva Prosvete (itd) pročitati ovo i naći način da se ovako nešto ponudi i našoj deci.
  • Nešto slično nudi i OPENSKIMR  samo na drugačiji način. OPENSKIMR je nova Evropska Open Source inicijativa koja gradi kompetencije u odgovarajućim veštinama, obrazovanju i mogućnostima zaposlenja. Razvijanje algoritma koji spaja talenat sa odgovarajućim poslom i sugeriše obrazovanje treba da podrži razvojni put individualne karijere budućih talenata. Cilj ovog projekta je da napravi moguće veze između talenta, posla i potrebnog obrazovanja. Ovaj alat treba da podrži pojedince u njihovom razvojnom putu i da kombinuje mogućnosti celoživotnog učenja sa određenim ponudama za posao.
  • Radionicu o reverznom inženjerigu je vodio kolega Alojz koji je sa svojim učenicima pravio robote od starih delova kompjuterske opreme. Reverzni inženjering od starih korištenih računarskih delova može povećati interes učenika za STEM karijeru. Mi smo pravili mobilni mikroskop od sočiva skinutog sa starog skenera i mobilnog telefona.
  • Radionica o stereotipima u STEM edukaciji. Samo jedan primer. Šta dobijete kada u pretraživaču ukucate „Teacher“ i kad otkucate „Proffesor“.

Na kraju radnog vikenda smo imali radionicu na kojoj smo odgovarali na pitanje: Šta treba da unapredite vi kao nastavnik u pogledu:

  • Veština i sposobnosti (Skills & Abilities)
  • Znanja (Knowledge)
  • Stavova ponašanja (Behaviors Attitudes)

Za kraj

Brisel je relativno mali grad (nema ni 200.000 stanovnika) ali mu veličinu daju institucije koje se u njemu nalaze kao i njegova multikulturalnost. Obavezno treba posetiti Parlamentarijum i izložbu posvećenu EU. Imao sam prilike da vidim odličnu interaktivnu izložbu posvećenu Briselu. U restoranu Le perroquete sam jeo odličnu, kako to oni zovu pitass, pitu koja više liči na izdubljen hleb sa gomilom priloga, četiri vrste sosa i tamno belgijsko točeno pivo uz to.

Na Grote Markt (Velikom trgu) sam sreo učiteljice sa đacima kako rade kviz znanja -poteru. Učenici su na osnovu slika istraživali i donosili trkom svoja rešenja. Nastavnici su svuda slični.

Opšti utisak o Briselu da je to multikulturalni, višenacionalni grad sa globalnim problemima koji muče sve širom sveta, samo na višem nivou.

„E sad ja ne znam za što sam vam ovo ispričao. Ali ko zna, možda može ovo nekome i da treba. Važno je da ne škodi. A čim ne škodi, znači da pomaže?“ (Lane Gutović)

LLI (Long Live Internet)

  • Video o 13-oj radionici koji je pripremila Ayşe Karaul Arslan (Turska).
  • Video zapis predavanja Markos Ruperes-a
  • Izložba Brisel 2016
  • Zagonetni ljudi – Lane Gutović
  • Bila je privilegija razgovarati i raditi sa koleginicama/kolegama iz Belgije (Dominique, Walentina, Caroline, Philippe), Finske (Virpi, Mikko Arttu), Estonije (Veronika, Merit), Litvanije (Rita, Lina), Hrvatske (Snježana), Makedonije (Biljana), Turske (Ayse, Aycin), Italije (Mirko, Chiara), Rumunije (Gabriela, Valeria, Cristina), Luksemburga (Roger, Marc), Francuske (Marie-Sharlotte, Natacha), Malte (Joseph, Audrey Anne), Španije (Ismael, Marcos, Marta), Slovačke (Vladimir, Juraj), Češke (Jana, Ludmila), Grčke (Eleni, Angeliki), Danske (Soeren, Lars Aage), Austrije (Hanspeter), Slovenije (Alojz), Srbije (Dalibor).
Objavljeno pod Nauka, Obrazovanje | Označeno sa , , , | 1 komentar

Balkane moj

„Dobar dan, glavati i velevlažni carski gospodini! Sluga sam prepokorna!… Ama, kakva je ovo kuća đe se ni bog ne prima?“ David Štrbac

Danas je 100 godina od smrti Petra Kočića koji je pisao, borio se i sanjao o slobodi. Šta ima Petar Kočić sa današnjim vremenom slobode, svekolike jednakosti, transparentnosti i ekonomskog prosperiteta? Kako danas razumeti ovog pisca, nacionalnog i socijalnog revolucionara.

Teško se može razumeti pisac bez mesta odakle je ponikao. Zmijanje! Vrletni trougao čija su temena Banja Luka, Jajce i Ključ. Treba otići na Manjaču i posetiti Stričiće.

Treba ići možda u školu sa njegovim imenom da vam bude bliži pa da pročitate više njegovih dela. Ili možda da glumite u „Jazavcu pred sudom„. Treba da znate ko je „jolpaz Davidov“ da bismo mogli da pričamo dalje.

Ako mislite da je Petar Kočić zastareo, da je pisao o nečemu što je davno prošlo, da iz njegovih priča ne može ništa da se nauči pročitajte ovo:

„Bože moj, bože, budne ljepote u vašeg cara! Bože moj, bože, ali vi usrećiste našu zemlju! Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra i miline, pa jedva diše. Svak’ veso, zadovoljan, svak’ pijeva, samo se pjesma niđe ne čuje. Jedini sam ja (plače) nezadovoljan, jadan i čemeran.“

Sanski_Most_Korida

Svaka sličnost bikova sa državama Balkana je slučajna

Gledajući Grmečku koridu na Oštroj luci nije mi bio ništa bliži. Ne Kočićevom krivicom. Ono što se tamo vidi i ono što je opisao Kočić u borbi Jablana i Rudonje nema nikakvu zajedničku nit. Bikovi ima, kneževa još više, ali Luje i Jablana nigde nema.

Nekako u nastavku čitanja Petra Kočića dolazi mi Branko Ćopić. U drugom nivou Ivo Andrić.  I svako od njih na potpuno drugačiji način priča o, ako ne istim, onda vrlo sličnim stvarima.

Valjda treba biti pomalo i krajišnik da bi razumeo sve priče ovih pisaca. Ne znam. Samo se upitam, da mogu da pogledaju za šta su se borili Kočić i Ćopić da li bi bili zadovoljni onim što vide danas.

„Nikog nije briga što je očigledno da se naša lijepa zemlja rastače. Ja to ne mogu da podnesem i neću više da čekam tu smrt…“ Rekao je Branko i otišao jer nije mogao da podnese teret razočaranja.

Petar Kočić je umro u duševnoj bolnici u okupiranom Beograd.

Država nije ista, smanjila se i promenila ime. Ljudi su izgleda isti. Takvi, kakvi su.

Sve više sam ubeđen „da sloboda ne ume da peva kao što su pesnici pevali o njoj“. Nastavljamo da pravimo iste greške, ne učeći ništa od onih pre nas i ne videći ni mrvu dalje od svog nosa, svojih misli i sopstvenih želja i potreba.

I nastavljam da pevam „Balkane, Balkane, Balkane moj budi mi silan i dobro mi stoj“.

Balkane moj, opameti se. Ili riči i dalje.

Objavljeno pod Književnost | Označeno sa , | Ostavite komentar